"Упокоји, Боже, раба својега Момчила, и насели га у рај, где ће сви свети, Господе, и праведници засијати као светила"!
Велика трагедија је задесила породицу Крнета, али и нашу српску колонију у Лестеру. После тешке болести, 6-ог јула упокојио се наш добри Момчило – Момо Крнета.
Он је у свом овоземаљском животу имао две љубави, којима је посвећивао сву пажњу и време; према својој светој Православној Цркви и нашој парохији, као и према витешком четничком Покрету, у коме је његов отац Никола – Милић (упокојио се 2012.год.) био учесник, као борац ,,Динарске четничке Дивизије“, под командом легендарног Војводе Момчила Ђујића, по коме је и он сам добио име.
На дан Опела, 16-ог јула на Гилрос гробљу се окупило преко 250 срба из разних крајева Енглеске, да се молитвено опросте од Моме и изразе саучешће породици.
Са парохијским свештеником, протом Радмилом, саслуживали су и прота Видо Вуковић из Корбија, као и прота Никола Котур из Оксфорда, а одговарао је парохијски Хор, под управом протинице Секе.
У веома емотивном говору, прота Радмило се опростио од свог помоћника у Олтару, као и пријатеља. Стихар, који је иначе лични дар његовог пријатеља Бошка Зечевића, а кога је он много волео, је сахрањен са њим у ковчегу.
Али, ту није био крај жалости, јер само после 12 дана, 18-ог јула, упокојила се и његова мајка Марија – Мара, која је сахрањена, 30-ог јула, поред својих синова; Момчила и Александра, који се такође млад упокојио, 2001. године.
Поред гроба, од Моме се опростио његов велики пријатељ и Секретар четничког Покрета Бошко Зечевић, као и његова сестра – сеја Милева Маркелић.
Парастос (40 дана) за покојног Момчила – Мому ће се одржати, у четвртак, 14-ог августа у 11.00, а за његову мајку Мару, у уторак, 26-ог августа у 12.00 на Гилрос гробљу.
НЕКА ЈЕ МОМЧИЛУ И МАРИ ВЕЧНИ СПОМЕН У ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ !
Опроштајни говор код гроба, Момине сестре – сеје Милеве Маркелић:
Драги мој брате Момо
Љута сам и бесна, срце ми је утрнуло од бола и осећам тугу и неверицу да те више нема међу нама. Љута сам и бесна јер те је та опака болест тако брзо однела од живота и од радости, од твоје будућности. Тужна сам јер жалим за свим лепим тренуцима које смо провели заједно а још више жалим за будућим лепим догађајима који су нас очекивали. Још не желим да поверујем да никада више неће зазвонити мој компјутер и телефон и да ми се нећеш јавити < ђе си сејо>.
Сада желим да ти кратко кажем колико си ми значио. Ти си ми био највећа могућа подршка у тренутку када се мој живот ломио и мењао из корена-када сам напустила Београд решена да побегнем од ружних сећања и пронадјем свој нови пут да започнем нови живот са мојим Николом. Није било лако и на тренутак је било и језиво и тешко јер сам напустила све, одвојила се од своје деце и отисла у непознату земљу где се говори непознатим језиком и вози погрешном страном пута. Била сам као Алиса у земљи чуда. Ти си имао стрпљења да ме водиш кроз све проблеме на које сам наилазила и био си пун љубави према нама.
Момо мој, ти си ме овде пре тачно 11 година дочекао са неизмерном радошћу и свакодневно ме засипао пажњом. Увек си био први који је честитао славу, рођендане, годишњице. Најискреније си се радовао свим лепим догадајима мене и моје деце. Твоје карте су увек путовале и носиле најлепсе жеље. Ових 11 година си био неизоставан и важан део наших живота и заувек ћемо жалити сто овај наш пут није дуже трајао.
Момо брате, знај да сам све учинила да ти се захвалим за неизмерну доброту коју си пружао мени и мојој породици. Лепо смо се друзили, прицали о свему, имали смо насе тајне које нико није знао, примао си сваки мој савет који сам ти упутила и била сам поносна на тебе јер си поред своје доброте био цастан и постен , био си омиљен у друству волели су те стари и млади.
Момо мој, поред мене Зоке и Риске данас ништа мање за тобом не тугују твоја стрина Драга у Стрмици, брат Лазо, сестре Дусанка и Ковиљка јер си са свима био у контакту и све обишао када си био у Београду.
Данас твоја стрина Драга и сестре Душанка и Ковиљка су у цркви у Стрмици, пале свеће и моле се за покој твоје душе а звона тужно брецају жалећи још једног добротвора нашега драгог Мому.
Момо мој добри свима ће нам недостојати твоја доброта и осмех.
Мислићу на тебе, палићу свеће и надати се да си сада у царству небеском.
Неутешна сам јер сам те изгубила, почивај у миру и нека ти је лака црна земља брате мој.
Волим те заувек - твоја сеја.